05. Август 2010.

Библиотека града Београда у јулу је издала на читање 37.200 књига, што је апсолутни рекорд за протеклих 10 година, наведено је у саопштењу библиотеке.
Иако је посета библиотеци у току летњих месеци проређена, број књига које се издају корисницима на читање је значајно повећан, а заинтересованост за књиге овог лета видно је порасла у односу на претходне године.
Један од разлога, како је наведено, је набавка нових романа, пре свега бестселера, а библиотеку овог лета највише посецћују студенти и суграђани старији од 65 година, који имају право на бесплатну чланарину и бесплатне интернет курсеве у Интернет читаоници у Змај Јовиној 1.
Претходног месеца најчитаније су биле књиге домаћих аутора Моме Капора, Гроздане Олујић, Гордане Куић, Мирјане Бобић - Мојсиловић, Вука Драшковића, Дејана Стојиљковића...
Из Библитеке града Београда указали су и на врло тражену монографију Славољуба Ђукића "Политичко гробље", а од страних аутора на врху листе су наслови Халеда Хосеинија, али и трилогије Стига Лашона и Колин Мекалоу.
Тражене су и књиге Дена Брауна, Јустејна Гордера, Стефани Мајер и Карлоса Руиса Сафона.

10. Јул 2010.

Ова књига намењена је стручној и лаичкој јавности са првенственим циљем да грађанима Србије приближим Европску унију кроз упознавање са системом функционисања институција ЕУ и начином одлучивања у њима. Ово сматрам још неопходнијим сада кад је Србија предала кандидатуру за чланство у ЕУ и очекује следеће позитивне кораке у наставку евроинтеграционог процеса.

Европски парламент (ЕП) једна је од темељних политичких институција ЕУ, један од њених главних органа, који је, бар у нашој јавности, још увек у сенци друга два кључна и позната органа - Европског савета (ЕС) и Европске комисије (ЕК), и досад се спорадично помињао, а његова посебност је у томе што га чине представници народа држава чланица ЕУ, који се бирају сваких пет година на општим директним изборима и групишу се према политичкој припадности, а не према националној - објашњава ауторка својеврсног водича кроз историјат ЕУ и њене институције, књиге Европски парламент - актер у одлучивању у Европској унији (ЈП Службени гласник), докторка политичких наука Јасминка Симић.

Зашто сте ставили акценат баш на Европски парламент?

- Како се ЕУ постепено институционално усавршавала, расле су и надлежности Европског парламента - тако да он сада саодлучује у законодавном поступку са Европским саветом, поседује делимично право законодавне иницијативе са Европском комисијом, усваја буџет Уније, износи мишљења о спољним и судским пословима, потврђује именовање чланова и председника ЕК и изгласава неповерење ЕК.

20. Јун 2010.

БИОГРАФИЈЕ

Мајкл Волзер је професор емеритус на престижном Институту за напредне студије универзитета Принстон, САД. Професор Волзер је један од најутицајнијих живих политичких филозофа и ангажованих критичких интелектуалаца. Досад је писао о многим темема: социјалној правди, толеранцији, политичким обавезама, револуцијама, праведним и неправедним ратовима, политичком радикализму, национализму итд.

Поред академског рада познат је и по интелектуалном ангажману. Налази се на листи сто најутицајнијих светских интелектуалаца о којој су гласали читаоци часописа Фореигн Аффаирс и британског Проспецт магазине, на којој се налазе интелектуалци у распону од Нома Чомског или Умберта Ека до папе Бенедикта.

Мајкл Волзер рођен је 1935, историју је дипломирао на Брандајс универзитету 1956, а последипломске студије завршио на Кембриџу (1956-1957) и Харварду. Докторирао је на политичким наукама (Говернмент) на универзитету Харвард 1961. Предавао је на универзитету Принстон (1961-1966), Харвард (1966-1980), а од 1980. је стални члан Института за напредне студије на Принстону. Дугогодишњи је уредник часописа Диссент, члан уредништва часописа Пхилосопхy анд Публиц Аффаирс, Политицал Тхеорy и Тхе Неw Републиц. Професор Волзер добитник је престижних међународних награда, укључујући холандску награду Спиноза Ленс, која се додељује сваке друге године и немачку Др-Леополд-Луцас награду. Досад је објавио 27 књига и више од 300 чланака у часописима. Његове књиге преведене су на више од двадесет светских језика. На српски језик су преведене књиге Подручја правде и Шта значи бити Американац, а очекује се и превод књиге Аргуинг Абоут Wар као и објављивање репрезентативног избора његових текстова у издању Службеног гласника.

17. Јун 2010.

Овогодишњи добитник награде „Душан Васиљев“, коју додељује Скупштина општине Кикинда, је Гојко Тешић за књигу „Српска књижевна авангарда“
(Институт за књижевнсот и уметност и Службени гласник, 2009). Добитнику припада новчани износ у динарској противвредности од 2500 евра, као и диплома. О лауретау је одлучивао жири у саставу: Јован Зивлак, Драган Јовановић Данилов и Милош Латиновић. Награда се доделљује за најбољу књигу у жанровима уметничке прозе и поезије, али и есеја, књижевне науке и критике издате на српском језику, за период између два априла.
После прекида од неколико година, Скупштина општине Кикинда је прошле године поново покренула ову награду, са намером да она постане један о значајних књижевних догађаја за савремену српску књижевност. Овим гестом жели да се изрази и поштовање и чува успомена на дело српског песника, Кикинђанина, Душана Васиљева (1900 – 1924).
Награда је у претходном периоду имала озбиљан углед, добили су је: Милорад Павић, Јовица Аћин, Стеван Раичковић и Милисав Савић. Сагласно томе, награда има за циљ да подстакне и афирмише уметничку домаћу књижевност у окруженњу агресивних облика тривијалне културе.
Гојко Тешић је рођен 1951. у селу Љештанско (код Бајине Баште). Завршио је студије југословенске и опште књижевности и постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду а докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, где предаје као ванредни професор српску књижевност дведесетог века. Запослен је и као уредник у Службеном гласнику.
Награда ће Тешићу бити уручена сутра на свечаности у Кикинди.

16. Јун 2010.

НОВИ САД - Награду "Душан Васиљев" добио је Гојко Тешић за књигу "Српска књижевна авангарда", у заједничком издању Института за књижевност и уметност и "Службеног гласника" у Београду, саопштило је данас Друштво књижевника Војводине.

Жири у саставу Јован Зивлак, Драган Јовановић Данилов и Милош Латиновић је, после сагледавања наслова из ужег избора, једногласно одлучио да награду додели том делу.

То раније врло угледно књижевно признање је, након прекида од неколико година, лане поново покренула Скупштина општине Кикинда у намери да то постане још један значајан догађај за савремену српску књижевност, као и да изрази поштовање према делу српског песника Душана Васиљева (1900-1924).

Награда се додељује за најбољу књигу у жанровима уметничке прозе и поезије, али и есеја, књижевне науке и критике, издате на српском језику између два априла.

У образложењу жирија је истакнуто да је награђено Тешићево дело "једно од најсложенијих и најпродубљенијих истраживања српске авангарде чије је деловање, између два светска рата, обележило нашу укупну културу и одредило је као наглашено европску, еманциповану и критичку". Посебно је значајно то што Тешић, уз уважавање досадашњих озбиљних истраживања, баца нову светлост на период 20-их и 30-их година прошлог века и на његово укупно стилско и идеолошко поетичко одређење, наведено је у образложењу.

Награда ће Тешићу бити свечано уручена 18. јуна у Кикинди.

 

24. Мај 2010.

Филозоф, публициста и преводилац Марио Копић поводом своје најновије књиге „Секстант. Скице о духовним темељима свијета“, у издању Службеног гласника  

Аутор: Ивана Матијевић

Најновију књигу једног од најзанимљивијих мислилаца на Балкану, Мариа Копића, Секстант. Скице о духовним темељима свијета, објавио је недавно Службени гласник у својој библиотеци Кључеви.. Секстант је, како стоји на почетку књиге, ручни инструмент за мерење висине небеских тела ради оријентације, обично на броду, а књига пред нама, каже сам аутор, „требало би да нам помогне оријентирати се у нашем властитом простору, простору по којем већ неко вријеме ходамо.

Оријентације, пак у властитом простору нема без одговора на питање о духовним темељима свијета“. Те темеље Копић разматра кроз скоро 40 филозофских есеја о исто толико појмова, поређених абецедно. Неки међу њима у овој врсти литературе скоро су неочекивани, попут есеја Човјек, Дар, Достојанство или Опуштеност, Праведност, Рад, Савјест. „Са увидима који бивају све драгоценији - каже се о аутору - Марио Копић један је од незаобилазних филозофских аутора у овом делу света“. Живи у Дубровнику као независни писац и преводилац (са немачког, италијанског, француског, енглеског и словеначког језика). Његово образовање подразумева студије филозофије, светске књижевности, историје идеја и компаративне религије на универзитетима у Загребу, Љубљани, Берлину и Риму. Последње дела објављена пре Секстанта су Изазови постметафизике у Издавачкој књижарници Зорана Стојановића (Сремски Карловци - Нови Сад) и Незацијељива рана свијета, са потписом Издања Антибарбарус (Загреб).

Светски етос НЗС свих култура и цивилизација

Због чега је, како сте то изнели на промоцији ваше књиге Секстант, 21. век столеће оријентације?

21. Април 2010.

“Времена се мењају, али потреба за причом остаје и причању краја нема” - ова мисао Иве Андрића је лајт мотив пројекта “Читај! Обогати себе.”, који од 23. априла до 22. маја организује Библиотека града Београда, уз подршку Министарства културе и издавачких кућа “Службени гласник”, “Креативни центар”, “Клио”, “Чигоја”, као и “Телеком Србија”.
Ова кампања за популарисање књиге и читања организована је поводом Године књиге (од априла ове до априла 2011. године), као и Светског дана књиге, 23. априла. У петак у Библиотеци, од 11 до 13 часова, познате личности - музичари, писци, глумци, спортисти, политичари - радиће као библиотекари и разговараће са посетиоцима који ће моћи да се учлане по промотивној цени од 400 динара. “Ноћ у библиотеци” биће приређена 21. маја када ће суботички построк састав “Ана Невер” одржати концерт, а Библиотека бити отворена до 23 сата. “Службени гласник” ће у свакој библиотеци наградити књигом читаоца који прочита највише књига током кампање, рекла је Јасмина Нинков, директор Библиотеке.
Подсећајући да се свакога дана све више суочавамо са последицама необразованости, Зоран Хамовић, саветник у Министарству културе је истакао да је Година књиге нека врста “рата” који би требало да учини да “победимо пре свега себе”. Он је најавио низ закона, о издаваштву, библиотекама, о употреби језика и писма, старим и ретким књигама, обавезном откупу. У петак у Сремским Карловцима биће отворен Преводилачки центар са циљем да афирмише наше стваралаштво у свету, а следеће године у Тршићу Музеј језика и писма. Биће организовано и представљање наших писаца и књига у конзуларним и дипломатским представништвима у иностранству.
Д.Бт.

15. Април 2010.

Изложба карикатура Петра Крижанића (1890-1962), као и промоција књиге "Пјер" коју је објавио Службени гласник, биће отворена 16. априла у Клубу-књижари "Гласник" у Београду.
Крижанића је животни пут из родне Глине и одрастања у банијском селу Меченчани, школовања у Загребу и специјализације у Паризу, Бечу и Будимпешти, између два светска рата довео у Београд и у дневни лист "Политика", у којем се прославио.Псеудоним Пјер почео је да користи још 1908. године, а први пут се професионално "опекао" када су се његове карикатуре појавиле у "Копривама", гласилу Хрватско-српске коалиције.
У Београд је дошао 1922. и већ 1923. запослио се у "Политици", а 1935. био је међу оснивачима "Ошишаног јежа".
Крижанић није био само карикатуриста. С Урошем Предићем и Јаковом Орфелином 1911. године осликао је иконостас у цркви фрушкогорског манастира Гретег.
Опремао је и књиге, попут прве збирке песама Десанке Максимовић, и био аутор насловне стране првог издања књиге "Магнум цримен" Виктора Новака, која говори о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у хрватским логорима током Другог светског рата.
Петар Крижанић се сматра утемељивачем карикатуре као политичког коментара у дневним новинама. Родоначелник је школе карикатуре.Умро је у Београду 1962. године. Постхумно је у његову част успостављена Награда Пјер.
О књизи "Пјер" 16. априла од 18 часова говориће приређивач издања Радивоје Бојичић, сликар и карикатуриста Драган Руменчић, новинар Живадин Митровић и глумац Срба Милин.
Бета

30. Март 2010.

Посетом Чачку у уторак, 30. марта, ЈП Службени гласник започеће серију гостовања у градовима широм Србије,

© 2009 — Службени гласник