БИБЛИОТЕКА ДРУШТВЕНА МИСАО

Библиотека Друштвена мисао обухвата неколико едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Drustvena misao

Проф. др ИЛИЈА ВУЈАЧИЋ

Уредник Гласникове библиотеке Друштвена мисао проф. др Илија Вујачић, редовни професор Универзитета у Београду – Факултета политичких наука, аутор је пет књига. Уређивао је часописе Гледишта  и Социолошки преглед, а у Гласнику је уредник од 2005. године. Говори енглески, а служи се италијанским, немачким и француским језиком. Преводи са енглеског језика. Студирао је филозофију и политичке науке. Магистрирао је и докторирао на Факултету политичких наука у Београду.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Илија Вујачић
Затвори
Едиција СТУДИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ
уредници Илија Вујачић и Владимир Цветковић

Едиција Студије безбедности је заједничка едиција Службеног гласника и Факултета безбедности у Београду. Обухвата књиге у којима се анализирају питања безбедносног менаџмента, геополитике, рада обавештајних и других безбедносних државних и парадржавних агенција, закључно са историјским студијама безбедности усредсређеним на Србију и њено окружење.
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА
Мартин ван Кревелд
превео Бранимир Глигорић, саиздаваштво са Факултетом безбедности, прво издање, 2010, 16 х 24 цм, 232 стр., броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0695-7
1.026,00 РСД

Трансформација рата има за циљ да пружи нови, неклаузевицевски оквир за размишљање о рату, истовремено покушавајући да завири у његову будућност. Сходно томе, структура ове књиге је следећа. У првом поглављу, „Савремени рат“, објашњава се зашто је модерна војна сила углавном мит и зашто су наше идеје о рату доспеле у ћорсокак. У другом поглављу, „Ко води рат“, расправља се о односу између рата, државе и војске и других ратних организација које нису ни војска ни држава. У трећем поглављу, „О чему се ради када је рат у питању“, испитује се оружани сукоб са становишта узајамног деловања моћи и права. У четвртом поглављу, „Како се води рат“, нуди се и опис и препоручује правило за вођење стратегије на свим нивоима. У петом поглављу, „Зарад чега се води рат“, истражују се различити циљеви за чије се остварење може користити или се већ користила колективна сила. У шестом поглављу, „Зашто се води рат“, испитују се узроци рата на индивидуалном, ирационалном нивоу. У седмом поглављу, „Будући рат“, анализирају се вероватни облици будућег рата са свих ових становишта, и нуде неке идеје о томе како ће се он водити. Најзад, постоји кратак додатак чији је наслов „Оно што ће доћи“. Његов задатак је да повеже нити и у главним цртама прикаже вероватну природу рата кроз десет, двадесет пет или педесет година.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник