БИБЛИОТЕКА ДРУШТВЕНА МИСАО

…Ме­мо­а­ри, за­пи­си, днев­нич­ке бе­леш­ке ни­ка­да ни­су исто­ри­ја већ пиш­чев лич­ни до­жи­вљај прош­ло­сти. У пи­та­њу је су­о­ча­ва­ње с до­га­ђа­ји­ма у ко­ји­ма је уче­ство­вао, љу­ди­ма ко­је је сре­тао, вре­ме­ном ко­је је про­жи­вео. Та­ко је и с Днев­нич­ким бе­леш­ка­ма Дра­го­сла­ва-Дра­же Мар­ко­ви­ћа. За исто­ри­ча­ре, то је ва­жан исто­риј­ски из­вор ко­ји тре­ба при­дру­жи­ти већ об­ја­вље­ним и до­ступ­ним исто­риј­ским из­во­ри­ма. Тек у „тре­њу“ с њи­ма, у пер­ма­нент­ном „укрш­та­њу“ и кри­тич­ком пре­и­спи­ти­ва­њу, би­ће од­ре­ђе­на ње­го­ва пра­ва вред­ност. Ипак, већ са­да мо­же­мо би­ти си­гур­ни да ће Днев­нич­ке бе­леш­ке Дра­го­сла­ва Мар­ко­ви­ћа до­при­не­ти да сло­је­ви­ти­је са­гле­да­мо прош­лост. У пи­та­њу је „од­го­вор“ ис­так­ну­тог по­је­дин­ца, ду­го­го­диш­њег уче­сни­ка у по­ли­тич­ком жи­во­ту, на пи­та­ња ко­ја је пред ње­га по­ста­ви­ла кон­крет­на исто­риј­ска си­ту­а­ци­ја и кон­крет­на по­ли­ти­ка. Дра­го­слав Мар­ко­вић је ја­сно опре­де­љен. Бе­леш­ке, оту­да, пре­зен­ту­ју „став“. Чи­ње­ни­це на ко­је се аутор по­зи­ва и њи­хо­ва ин­тер­пре­та­ци­ја у функ­ци­ји су об­јаш­ње­ња и до­ку­мен­то­ва­ња тог „ста­ва“ а по­не­кад и ње­го­вог оправ­да­ња. Днев­нич­ке бе­леш­ке исто­вре­ме­но све­до­че о мо­ти­ви­ма и на­ме­ра­ма али и о озбиљ­но­сти и ду­би­ни ана­ли­за ко­је до­при­но­се фор­ми­ра­њу по­ли­тич­ке ори­јен­та­ци­је у кон­крет­ном вре­ме­ну и прет­хо­де до­но­ше­њу по­ли­тич­ких од­лу­ка. По­сред­но, оне пру­жа­ју мо­гућ­ност чи­та­о­цу да с ви­ше раз­у­ме­ва­ња са­гле­да­ва до­га­ђа­је, про­це­се и лич­но­сти ко­је су об­ли­ко­ва­ле свет у ко­ме жи­ви­мо…(проф. др Љубодраг Динић)