У ову књигу укључени су ауторови текстови који су настали током претходних десетак година. Сви текстови су, како је назначено у поднаслову књиге, теоријско-естетичког карактера, што значи да у њима, као основно методолошко опредељење, долази до израза један, естетички приступ, повезан са филозофијом и теоријом књижевности. Уз ауторову монографску књигу Златно јагње, посвећену Андрићевој естетици, ова књига омогућује најпотпунији увид у теоријске и аналитичке могућности ауторове примене поменутог естетичког приступа појединим филозофским проблемима и питањима везаним за уметничко (књижевно, ликовно, музичко) стваралашво.
Књига је подељена на три поглавља. У првом тексту првог поглавља указује се на интердисциплинарна исходишта књижевних теорија двадесетог века. Имају се у виду поједине филозофске оријентације (пре свега, Хусерлова феноменологија), најважнија естетичка опредељења, психолошке, психоаналитичке, лингвистичке и књижевне теорије, које су, по ауторовом мишљењу, методолошка основа тумачења књижевности током читавог двадесетог века. Теме наредних текстова у овом поглављу су: естетички ставови К. Г. Јунга, смисао и естетски смисао, Бахтиново заснивање естетике књижевности, узвишено и ниско у стваралаштву Црњанског, естетички приступ модерној српској лирици, руска естетика и теорија књижевности, феноменологија, интонологија као нова научна дисциплина, естетика радија, судбина естетског, ауторово указивање на кључне моменте Андрићеве естетике (у једном разговору).
У другом поглављу су текстови везани за архетип мајке (уопште и посебно поводом једне српске средњовековне скулптуре) и за архетип сна у једној српској народној песми.
Треће поглавље садржи више есеја који у целини припадају једној естетици детаља. Централни проблем у овим есејима је однос поезије и ликовних уметности, као и односи поезије и музике, проблеми везани за матерњу мелодију, лепоту, есенцијализам... Уз ове есеје појављују се и одговарајући ликовни прилози.
