БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ
Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗАБОРАВА
Боривоје Маринковић
прво издање, 2011, 15,5 х 22 цм, 524 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0761-9
1.512,00 РСД

Прелиставање заборава професора Боривоја Маринковића једна је од оних књига од којих се дрхти на свакој страници, доказ и наук млађима, а нажалост, заборављено, јер је све површније испитивање. И како се научном акрибијом и поштовањем сваког детаља може склопити слика као целина о једном писцу, о једном добу, о националној прошлости као залогу културне баштине за сва времена...

Писмо Меродија Михаиловића није само у врху наше епистолографије, већ може да стоји на почетку сваке књиге српског есеја!; песме које професор доноси у додацима права су открића, која су, авај!, остала затурена у часописима јер их ниједан од наших (тзв.) научника не прелистава, а камоли да их чита, мислећи да је то пуки позитивизам; а опет, професор је тако скромно назвао своју књигу која уопште није прелиставање већ откриће националне културне и књижевне прошлости. Књига која је толико захтевна јер инсистира на високом нивоу књи-жевноисторијске науке, без помодне  интерпретације!

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник